Вештачка интелигенција нас заглупљује

Студија истраживача са Масачусетског технолошког института (МИТ) открила је да су људи који су се ослањали на ChatGPT за писање есеја имали нижу мождану активност од оних који су користили само свој мозак.

Група која је користила ВИ такође је постигла лошије резултате у низу тестова у поређењу са онима који су самостално радили саставе. Они који су користили ВИ такође су се мучили када је требало да обављају задатке без коришћења четбота.

„Ослањање на системе ВИ може довести до пасивног приступа и смањене активације вештина критичког мишљења када особа касније сама обавља задатке“, наводи се у раду.

Истраживачи су упозорили да су налази изазвали „забринутост због дугорочних образовних импликација“ коришћења вештачке интелигенције како у школама тако и на радном месту.

Ово се придружује све већем броју радова који указују да се људски мозак искључује када користе вештачку интелигенцију.

„Размишљање искључено“

Студија МИТ-а пратила је 54 особе које су замољене да напишу четири есеја. Учесници су подељени у три групе. Једна је писала есеје уз помоћ ChatGPT-а, друга је користила интернет претраживаче за спровођење истраживања, а трећа се ослањала искључиво на сопствено знање.

Истраживачи су им затим постављали питања о њиховим есејима док су били прикључени на такозване електроенцефалограме (ЕЕГ) који су мерили мождану активност.

Они који су се ослањали на ChatGPT, велики језички модел који може да одговори на компликована питања једноставним језиком, „постигли су лошије резултате од својих колега у групи која је самостално радила задатак на свим нивоима: неуралном, лингвистичком, квалитативном“, навели су истраживачи.

ЕЕГ скенирање је показало да се „повезаност мозга систематски смањивала са количином спољне подршке“ и била је најслабија код оних који су се ослањали на четботове да им помогну у писању есеја.

Очитавања су посебно показала смањене „тета“ можданих таласа, који су повезани са учењем и формирањем памћења, код оних који користе четботове. „У суштини, део размишљања и планирања је био искључен“, наводи се у студији.

Утицај вештачке интелигенције је био у супротности и са резултатима групе која је користила интернет претраживаче, што је имало релативно мали утицај на њихове резултате.

Од оних који су користили четботове, 83 одсто није успело да наведе ниједан тачан цитат из својих есеја – у поређењу са око 10 одсто оних који су користили претраживач или сопствену моћ мозга.

Учесници који су се ослањали на четботове успели су да се сете врло мало информација из својих есеја, што указује да се или нису ангажовали са материјом или га нису запамтили.

Они који су користили претраживаче показали су само нешто ниже нивое ангажовања мозга у поређењу са онима који су писали без икаквих техничких помагала, као и сличне нивое памћења.

Утицај на „когнитивне мишиће“

Добијени налази ће допринети све већој забринутости да четботови узрокују трајну штету нашем мозгу.

Студија „Мајкрософта“ и Универзитета Карнеги Мелона, објављена у фебруару, открила је да су радници пријављивали ниже нивое критичког размишљања када се ослањају на вештачку интелигенцију. Аутори су упозорили да прекомерна употреба вештачке интелигенције може оставити 'когнитивне мишиће' „атрофираним и неприпремљеним“ за ситуације када су потребни.

Наталија Космина, водећа ауторка МИТ студије, истиче да налази показују „убрзање вероватног смањења вештина учења“ код оних који користе алате вештачке интелигенције током учења или на послу.

Док је групи која је користила вештачку интелигенцију било дозвољено да користи четбот у своја прва три есеја, у последњој сесији су замољени да се ослоне искључиво на свој мозак.

Група је наставила да показује слабије памћење и вештине критичког мишљења, што је, према речима истраживача, истакло забринутост да „чести корисници вештачких алата често заобилазе дубље ангажовање са материјом, што доводи до 'атрофије вештина' у задацима попут брејнсторминга и решавања проблема“.

Есеји написани уз помоћ ChatGPT-а такође су се показали хомогеним, и понављале су се сличне теме и језик.

Истраживачи напомињу да четботови могу да повећају „когнитивни дуг“ код ученика и доведу до „дугорочних последица, као што су смањење критичког истраживања, повећану рањивост на манипулацију, смањење креативности“.

Наставници упозоравају да ученици рутински варају на тестовима и есејима користећи четботове.

Истраживање Института за политику високог образовања показало је да 88% студената у Великој Британији користи четботове како би им помогли на тестовима и учењу, а да је 18% директно плагирало текст са језичких модела вештачке интелигенције у свој рад.